Dr Pavle K. 45 godina

"Kao lekar, nisam mnogo razmišljao o akupunkturi.
Radim kao lekar u hitnoj pomoći gde rutinski viđam pacijente koji dolaze po pomoć tražeći olakšanje hroničnog bola. To su najčešće pacijenti sa fibromialgijom, osteoartritisom, hroničnim bolom u leđima, neuropatskim bolom..., lista je poprilično dugačka.
Bol je jedan od najčešćih razloga zbog kojih pacijenti dolaze u hitnu. Ipak, mi kao lekari nismo svaki put u mogućnosti da to uspešno rešimo.
Ponekad šaljemo pacijente iz bolnice kući kada im je bol i dalje veoma neprijatan, čak do te mere da ne mogu da obavljaju važne dnevne zadatke poput kuvanja i čišćenja.
Tokom svoje medicinske karijere, često sam slušao o akupunkturi kao alternativnom tretmanu za bol, ali nisam tome pridavao važnosti.
Rezonovao sam da ako je akupunktura toliko efikasna onda bih o tome učio na medicinskom fakultetu. Ali sam takođe bio svestan da moji pacijenti zaslužuju da im pronađem alternativu opioidima.
Ja sam već godinama osećao bolove od stare povrede ramena, nešto što bih obično lečio sa nekoliko vrsta analgetika. No kako je s vremenom od lekova bilo sve manje koristi palo mi je na pamet da bih možda mogao da probam sa akupunkturom, ne samo za svoju korist, već i za korist mojih pacijenata.
Pogotovo nakon sve više iskustava u hitnoj pomoći gde je uobičajeno da pacijenti traže narkotike za bol. Dešavalo se da mi pacijenti traže još novih lekova za bolove jer im oni koje već uzimaju ne daju rezultate.
Često ih pošaljem kući praznih ruku pa mi kažu da ne radim svoj posao što me kao lekara jako frustrira. Lečenje bola ponekad izgleda kao uzaludan posao.
Bio sam zaintrigiran mogućnostima akupunkture kao alternative, ali mi je bilo neprijatno da je preporučim svojim pacijentima, jer je to bilo izvan obima moje medicinske obuke.
Takođe su me zabrinuli dizajn i metodološka pitanja nekih studija o akupunkturi, zbog čega su njihovi zaključci bili manje ubedljivi.
Bilo je vreme da se stekne bolji uvid u svet alternativne medicine. Podigao sam telefon i zakazao termin za akupunkturu.
Nekoliko dana kasnije me je primio moj kolega dr Predrag u ordinaciji na koju nisam navikao. Uređena je kao da ste došli na spa-wellness tretman, što je već samo po sebi vrlo opuštajuće.
No obzirom da sam prvi put bio u klinici za akupunkturu bio sam nervozan. Osećao sam se ranjivo, uplašeno.
Pomislio sam da se ovako sigurno osećaju i moji pacijenti.
Nekoliko trenutaka pre mog prvog tretmana akupunkturom pitanja su mi lebdela kroz glavu...
Da li će boleti? Da li su igle čiste?
Naravno da nije bolelo i da je kolega koristio jednokratne sterilne igle koje se posle upotrebe bacaju.
Moj kolega dr Predrag je prvo napravio klasičan pregled ramena i uzeo mi vrlo temeljitu anamnezu. Pitao me neke stvari koje mi u zapadnoj medicini baš i ne pitamo kao jesam li anksiozan, imam li problema sa spavanjem i puno drugih detalja.
Posle akupunkture, napustio sam ordinaciju osećajući se primetno bolje nego pre nego što sam stigao. Osećao sam se opušteno. Glava mi je bila bistra. Rame me nije bolelo. Da li je to bio placebo? Kako bih to mogao objasniti?
Obučen sam da sumnjam čak i u najrigoroznija medicinska ispitivanja.
Na medicinskom fakultetu i na specijalizaciji učimo da detaljno čitamo studije, češljajući njihove metode tražeći statističke pristrasnosti i bilo kakav razlog za nepoverenje u podatke.
Nakon završenih deset tretmana bolova u ramenu više nije bilo i nema ih već dve godine. U međuvremenu kod kolege idem samo na antistres akupunkturu."